Srbija

Србија (званично на ћирилици: Република Србија; на латиници: Republika Srbija) је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права.

Србија се на северу граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Републиком Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином (Републиком Српском).

Србија је од завршетка Првог светског рата била саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006. године је Србија као наследница СЦГ поново постала суверена и независна држава.

Главни град је Београд. Са близу 2 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.

У саставу Републике Србије налазе се 2 аутономне покрајине:

* Војводина (Главни град: Нови Сад)
* Косово и Метохија (Главни град: Приштина)

Напомена: део територије Републике Србије који се налази изван територије аутономних покрајина назива се Централна Србија. Међутим, централна Србија не представља посебну административно-управну јединицу и директно је подређена републичким властима.

Поред тога, целокупна територија Србије је подељена на 29 округа и територију града Београда. На подручју аутономне покрајине Војводине налази се 7 округа, на подручју аутономне покрајине Косово и Метохија 5, док се на подручју централне Србије налази 17 округа и територија града Београда. Сваки округ се састоји од неколико општина, а општине се састоје од месних заједница.

Иако се у Србији и њеним покрајинама налази многобројна насеља која имају више од 20.000 станивника, на територији Србије службено налази само четири града и град Београд (који има посебан статус). То су градови:

* Београд (1.273.651 становника, шири део 1.576.124)
* Крагујевац (193.930 са ширим делом 211.580)
* Ниш (173.724, шири део 250.518)
* Нови Сад (255.071 , са ширим делом 333.895)1
* Приштина (254.021 становника,са околином 564.800 становника)

Највећи број верника у Србији има православну веру, a следе муслимани (сунити), римокатолици и протестанти, док су друге религије слабије заступљене. У Србији живи и известан број атеиста.

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, и то право се и у пракси поштује. Влада на свим нивоима настоји да заштити ово право у потпуности и не толерише његову злоупотребу, било од стране државних органа, било од стране појединаца. Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест.

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије "Боже правде", уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба династије Обреновић из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и Државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на плавом пољу стоји и мали грб Републике Србије.

Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990 - 2000. год. међународни туристички промет повећан је за преко 50%, док су укупни приходи увећани за скоро 80%) То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова.

Стратегијом развоја туризма у Србији утврђен је селективни приступ, при чему се сеоски туризам третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности).

У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство). Бројне друге делатности и активности домицилног становништва, засноване на разноврсним и вредним природним и антропогеним локалним ресурсима, углавном су остајале на маргинама развојних догађања. Међу њима је и туристичка делатност који је важан фактор просперитетнијег развоја ових села у Србији.

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички eвропски коридор 10 (аутопут Е-75, Суботица - Београд - Ниш - Димитровград; као и аутопут Е-70 Шид-Београд), који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав-Тиса-Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром „Никола Тесла“ у Београду, аеродром „Кοнстантин Βелики“ у Нишу и аеродром „Слатина“ у Приштини.